02. decembar 2008 -
Drina i Tara među sedam srpskih čuda -
U
cilju promovisanja turističkih potencijala naše zemlje, Turistička organizacija
Srbije, po ugledu na izbor sedam svetskih čuda prirode i graditeljstva, pre
godinu dana pokrenula je sličnu akciju izbora sedam srpskih čuda u obe
kategorije.
U akciju izbora bila je uključena kako šira, tako i stručna javnost, a
objavljivanje sedam srpskih čuda donelo je veliko zadovoljstvo Bajnobaštanima.
kako i ne bi kad se čak dva čudesna spomenika prirode nalaze na području ove
opštine. Drina sa rekom Vrelo je na prvom, a planina Tara na četvrtom mestu.
- Reka Drina prvenstveno i Nacionalni park Tara, sa dva zaštićena prirodna
dobra, jezerom Zaovine i parkom prirode - Šargan - Mokra Gora, zaista spadaju u
čuda prirode po svojoj lepoti. Reka Drina je dobila najviše glasova i proglašena
je za prvu prirodnu lepotu Srbije zajedno sa rečicom Vrelo, dugačkom samo 365
metara, koja se predivnim slapovima u nju uliva - ponosan je Jovan Djurić,
Direktor sportsko-turističkog centra.
Inače, sedam prirodnih čuda Srbije su: Drina sa rekom Vrelo, Kanjon Uvca,
Djavolja varoš, Nacionalni park Tara, Djerdapska klisura, Kapije i kanjon Vratne
i Fruška Gora. Sedam srpskih čuda graditeljstva su: Beogradska tvrdjava,
Šarganska osmica, Studenica, Gamzigrad, Feliks Romulijana, Visoki Dečani, Hram
Svetog Save i Gradska kuća u Subotici.
J. Trijić - Dnevni list "Blic" - 02. decembar 2008. godine
12.05.2008. - Na lokalnim izborima u Bajinoj Bašti
najviše glasova osvojila je SRS 30,65 odsto, prema rezultatima Opštinske izborne
komisije.
Koalicija DS-SPO-G17 osvojila je 28,42 odsto glasova, a DSS-NS 16,12 odsto.
SPS-PUPS imaju 15,78 odsto glasova, a LDP 3,91 odsto, dok je Grupa građana "Omorika
05" osvojila 2,96 glasova.
Lokalni parlament Bajine Bašte ima 45 mandata, a vlast je do sada činila
koalicija DS-DSS-SPS. Odziv birača na lokalnim izborima u Bajinoj Bašti je bio
62,7 odsto.
26.02.2008. - AD "Taratrans" - Profit u šumama
afrike
U
potrazi za poslom, “trbuhom za kruhom”, stigli smo čak do afričke države
Sijera Leone. Sklopili smo, sa jednim domaćim poslovnim partnerom,
ugovor o zajedničkom ulaganju.
Radi se o eksploataciji šuma mahagonija, njegovoj preradi i plasmanu -
započinje priču Aleksandar Aksentijević, direktor bajinobaštanskog
“Taratransa” o svom nedavnom ambiocioznom poslovnom potezu koji bi,
prema njegovoj i proceni najbližih saradnika, firmi mogao da donese
solidan profit.
Aksentijević objašnjava kako je došlo do toga da se zaputi u Fritaun,
glavni grad jedne od najnerazvijenijih afričkih zemalja.
- Naš prijatelj iz Beograda povezao nas je sa domorocem, bivšim
pukovnikom u građanskom ratu, koji je po okončanju sukoba u svom selu
dobio koncesiju na ekploataciju šuma mahagonija na površini od 80
kvadratnih kilometara. Šume 50 godina nisu eksploatisane u tom kraju, a
selo ima samo 354 stanovnika - kaže Aksentijević.
Dogovoreno je da zajednički posao traje pet i po godina, uz mogućnost da
bude produžen za narednih 20 godina.
- Naša je obaveza da zaposlimo 20 njihovih radnika, izgradimo bunar za
potrebe sela i šumske puteve. Domoroci bi sekli i obarali stabla, a mi
radili sve ostalo.
Iz Srbije će biti angažovano 12 ljudi, od toga tri radnika iz
“Taratransa” - ističe Aksentijević.
Potrebna oprema za početak posla brodovima je već otpremljena u Sijera
Leone.
Poslata su tri kontejnera sa opremom, kamion sa dizalicom, viljuškar,
velika brenta, bansek, šleper, prikolica i poluprikolica.
Oprema bi trebalo da stigne do kraja meseca kada u Sijera Leone kreće i
ljudstvo.
- Boravili smo 12 dana u ovoj zemlji koja je, osim šumama mahagonija,
veoma bogata naftom i dijamantima.
Glavni grad Fritaun je na obali Atlantskog okeana i ima oko dva miliona
stanovnika. Glavna ulica je duga 97 kilometara.
Veći deo grada nema struju, vodu ni kanalizaciju - priča Aksentijević.
Dodaje da su za vreme boravka u Sijera Leoneu susreli i naše ljude iz
Srbije i bivših jugoslovenskih republika, Slovence, Makedonce. Od
stranaca, najviše je Kineza.
Bajinobaštanski “Taratrans” pre četiri godine kupio je konzorcijum
bivših radnika i, kako ističe Aksentijević - preživeo je.
NELOJALNA KONKURENCIJA
- NELOJALNA je konkurencija, mi, jednostavno, ne možemo da uđemo u naša
javna preduzeća. Sa opremom i mehanizacijom kojom sada raspolažemo ne
možemo ni u razvijenije zemlje. Otuda i ovaj potez, da bilo kakav posao
koji donosi zaradu, tražimo u dalekoj Africi. Želja nam je da od profita
koji ostvarimo obnovimo i osavremenimo vozni park koji je star petnaest
godina - kaže Aleksandar Aksentijević.
Ratomir Blanuša - Večernje novosti
26.02.2008. - "EKO Kolubara" gazduje Drinom
Na osnovu
Zakona o ribarstvu, Ministarstvo zaštite životne sredine podelilo je
ribolovne vode Srbije u šest ribolovnih područja. Sve vode, pa i reka
Drina, koje se nalaze između vododelnica planina Azbukovica, Povlen,
Rudnik i Avala, čine Ribarsko područje Zapad. Nakon toga usledio je
konkurs za ustupanje na gazdovanje. Na taj način je odlučeno da Drinom
gazduju Preduzeće Eko Kolubara iz Valjeva, OSR „Drina" iz Ljubovije i JP
„Srbija šume . Tako će biti u narednih pet godina. U prošlom
petogodišnjem mandatu ribarskim područjem Drina-1 gazdovala je
Organizacija sportskih ribolovaca „Mladica“ iz Bajine Bašte.
OSR
„Mladica" potpisala je sa Eko Kolubarom ugovor o poslovno-tehničkoj
saradnji do kraja 2012. godine -kaže upravnik, sada već bivšeg,
ribolovnog područja Drina-1 Zora Čavić. - Mislim da je to mnogo
povoljnije rešenje za OSR „Mladicu". Dva ribočuvara, zaposlena u
ribočuvarskoj službi, i ja ubuduće platu ćemo primati u Eko Kolubari
čime će se bajinobaštanska organizacija znatno rasteretiti finansijskih
obaveza.
Unaprediće
se rad ove službe i ojačati sa još jednim ribočuvarom. OSR „Mladica"
imaće predstavnika u Upra-vnom odboru Eko Kolubare i preko njega moći će
da ostvari svoje interese. Očekuje se da će na celom Ribolovnom području
Zapad važiti jedinstvena dozvola za pecanje.
Drinskim
jezerom Perućac i dalje će gazdovati Nacionalni park „Tara" a isto tako
vodiće brigu i o druga dva Jezera, Zaovinama i Spajićima.
