Visi paučina sa rogova i zidova, jedna do pola otkinuta takta poče da se leluja, škripnuše vrata... Pravo od vrata zemljani pod, levo, stoje uza zid prislonjena tri kamena, dva donja i jedan gornji, pravo prozorčić: „Veruj ti da i dan danas ima ljudi koji noću, šta noću, u prvi sumrak, ne smeju da prođu putem iznad vodenice... Naiđu ovuda pa viču iz sveg glasa da rasteraju strah...“

Selo Zarožje

Zarožje je u vreme Save Savanovića bilo neveliko selo, a danas je to malo naselje kraj puta od Bajine Bašte ka Valjevu preko Debelog brda, kad se kod Gnjile Priseke pođe makadamskim putem ka Vardi i Kosjeriću. Meštani gaje maline, seku šumu, obrađuju drvo...

Zarožje ima blizu 1.000 stanovnika. Dobilo je ime (a i reka Rogačica takođe) po stenama na obližnjem uzvišenju zvanom Sokolina, po četiri kamena roga koja se vide i sa Kadinjače. Pripada bajinobaštanskoj opštini, a na granici je sa opštinama Kosjerić, Valjevo i Ljubovija.

 Seoska škola ima svega nekoliko đaka. Ipak, mit o vampiru Savi Savanoviću i dalje opstaje, baš kao i oronula vodenice u dubodolini oko izvorišta Rogačice...

Mesto gde se nalazi čuvena vodenica

Tesna i mračna gudura pod izvorom rečice Rogačice, obrasla visokim bukvama, sva je neobična i tajanstvena. Uska staza do nje spušta se iz Zarožja, pravo sa seoskog puta. Tu rečna voda šumi kamenje preskačući, ali nekakav čudan mir vlada u ovoj dubodolini. Sovin huk, srećom, ne se čuje, pa barem jeza namernika ne podilazi. Ipak, činjenica da je baš tu, u prastaroj drvenoj vodenici na Rogačici, prema predanju, nekad boravio najpoznatiji srpski vampir Sava Savanović, malo koga ostavlja ravnodušnim.

Svojevremeno je pripovedač Milovan Glišić (1847–1908) u priči „Posle devedeset godina” opisao Zarožje i dogodovštine tamošnjeg vampira Save Savanovića. Po motivima pripovetke nastao je i prvi srpski horor film „Leptirica”. Selo se po tom neobičnom junaku iz narodnih verovanja pročulo, pa gudura u kojoj je vodenica i sada mami posetioce.

LOKACIJA VODENICA NA GOOGLE MAPI

GPS lokacija +44° 5' 45.15", +19° 41' 33.98"

O Savi Savanoviću

Sava Savanovic je bio trgovac stokom iz Zapadne Srbije, dole ka Drini. Bio je jako imucan i postovan. Vrlo naocit momak, jak i hrabar. Govorkalo se po selu da je neko vreme hajdukovao po Srbiji i Bosni.

Dugo se nije zenio, pa se tek u poznijim godinama zagledao u kcerku nekog trgovca iz okoline Valjeva. Ali kako je Sava bio stariji od nje ovaj nije hteo da cuje za prosnju. Dugo je Sava obigravao oko devojke ali otac je ne da po cenu da krv padne. Od tada se on promenio. Postao je drugi covek, krut i lak na teskim recima. Znao se sa drugim posvadjati lakse no mnogi. Ma samo ga pogledaj slucjano ispod oka, ili se nasmesi ako se i on ne smeje i gotova svadja za tren. Zbog toga ga ljudi pocese izbegavati.

Na kraju se i nije uspeo ozeniti onom devojkom, cije ime nije ostalo upamceno. Bio je vrlo grub prema posluzi u kuci i prema mladjem bratu Stanku i njegovoj zeni i deci. Stalno mu je nesto smetalo – to ovo nije dobro uradjeno, te moze bolje, moze brze…

Naposletku, odluci ko zna zasto da ubije onu devojku, kada potera ovce na ispasu. Bila je kci trgovca, ne tako bogatog kao Sava, ali je ipak volela da cuva ovce u polju. Sava je vece u oci zlocina spremio pistolj i presedeo je celu noc u vajatu cekajuci da osvane zora i cobani krenu stada na ispasu. Medjutim, njegov brat Stanko je nesto predosecao. Sumnjao je sto je ovaj celo vece bio u vajatu a kad ga je zorom video da krece ka sumi i da gura pistolj (kuburu) sa pojas ziv je premro. Krenuo je za njim, krisom. Pazio je da ga ne opazi, jer kakav je postao lud moze njega ubiti. ipak je hteo da bude tu, ako Sava pokusa da pocini kakvo zlo da ga spreci.

Sava posle dobrih pola sata hoda pronadje mladu pastiricu i upita je – hoce li da pobegne sada njegovoj kuci pa da zive s’ mirom u ljubavi. Kada mu ona rece da ne moze od oca i da je se prodje jednom ovaj samo izvuce kuburu iz pasa pa kada se devojka okrete ka ovcama, ne sluteci nista, okide… Razidje se dim a na poljani je lezala mrtva pastirica. Niz ledja joj se slivala krv. Cela kosaulja je bila natopljena.

Kada Stanko to vide izlete iz grmlja pa se baci na Savu i poce ga udarati od muke i besa. To cuse neki cobani u blizini, koje je vec privukao pucanj, pa kad’ videse da se ovi rvu pomislise da je kakav razbojnik napao nekog putnika. Potrcase ka njima. Kada ih Stanko vide uplasi se, jer mu bese jasno da ce biti belaja. Otrgnu se od brata pa stade bezati ka sumi. Ali, cobani pomislise da je on razbojnik pa jedan od njih uze svoju pusku i zapuca na nesretnog coveka. Pogodi ga pravo u ledja i ubi na mestu. Jos crven u licu, preplasen i znojav Sava nekako ustade pa se lati svog noza za pojasom da ubije cobana koji mu je gadjao brata. U tom opaze ovi i telo mrtve devojke pa potom u ruci mu kuburu i shvatise da je on pucao, a ne onaj nesrecnik. Opkolise nesrecnog Savu i umlatise kao zver, motkama i kundakom.

Do vece oba sela su znala za tragediju. Savina kuca se zametnu, mrtav on – mrtav brat, i sve ostade na nesrecnoj zeni Stankovoj i njeno troje dece. Kako je bio zlocinac ljudi u selu rese da ga pokopaju u jaruzi, nedaleko od mesta gde je i poginuo, jer na groblje kao ubica nije mogao. Od dana sahrane ne prodje mnogo a puce glas po selu da se Sava povampirio. Da ga nocu vidjaju kako luta po selu, po jaruzi i kako vreba nesto! Uvuce se strah u ljude, pa resise da ga otkopaju i izbodu kocevima. Medjutim, zena Stankova nije dala. Molila je ljude da joj ne skrnave grob devera, zbog babskih prica. Nekim cudom, sto tada nije bio adet, seljani poslusaju nesrecnicu. Ali on im nije verovala pa je jednom krisom pozvala svoja dva brata da joj pomognu i preneseu telo negde daleko i duboko u sumu. Veruje se da je onda Savino telo odneto u tu mracnu jarugu, daleko od sela, pa se on okomio na druge… vrebao mestane u staroj vodenici i pio im krv.

 CRKVA SVETE TROJICE  u zaseoku Jagodići- u blizini vodenice

Crkva je napravljena na mestu zvanom Misiste gde se nekada nalazio manastir Misa, koga su Turci spalili i porusili.

Radovi su poceli 29. Maja 1990 god. Kamen Temeljac uzet je od stare kapele u Zarozju. Crkva je zavrsena 25. Maja 1991 god. a posvecena je Svetoj Trojici. Osvestavanje zavrsene crkve obavljeno je 26. Maja 1991 god. Crkvu je osvestao Vladika Zicki Stefan.

Spoljašnje veze

Selo Zarožje na internetu

Savi Savanoviću nude utočište pored Drine - Blic

Sava Savanović još čeka da postane brend - Politika

Jeza u vodenici Save Savanovića - Glas Javnosti